Пређи на садржај

Вук (хералдика)

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб мјеста Пасауа у Њемачкој
Уобичајан приказ вука у хералдици

Вук као хералдички мотив био је широко коришћен у многим облицима током средњег вијека. Иако се вук обично критички посматра као ловац на стоку, те људождер, он се такође сматра племенитом и храбром животињом која се често појављује на грбовима и амблемима бројних племићких породица. Обично симболизује награду за упорност у дугим опсадама или хајдучкој традицији.

Историја

[уреди | уреди извор]

Српска хералдика

[уреди | уреди извор]

Сиви вук увелико је повезан са балканским и српском митологијом и култовима. Тако да вук уопште, има веома важан дио у српској митологији. У словенској, као и старој српској религији и митологији, вук је кориштен као тотем. У српској епској поезији вук је симбол неустрашивости. Вук Караџић, српски филолог и етнограф објаснио је традиционално, апотропејску употребу имена Вук: жена која је узастопно изгубила неколико беба, свог новорођеног сина назвала би Вук, јер се вјеровало да се вјештице, које су „јеле” бебе, боје напасти вукова.

Вук се такође јавља и код неких племићких породица, од којих је најпознатији примјер породице Балшићи, коју су управљали Зетом. Затим мотив вука је присутан и као мотив неких хајдучких харамбаша, сердара и војвода. Те се касније јављају и на мунициоијалној хералдици, примјер грб града Штрпце на Космету, те као држачи грба у више примјераљ српске хералдике.

Сличну митологију, а самим тим и хералдику имају и други словенски народи.

Британска хералдика

[уреди | уреди извор]

Вукови су се често појављивали у енглеској хералдици, а то налази и на оптужбу и на присталице. Вукова главе, без приказа остатка тијела, посебно су честе у шкотској хералдици.[1]

Рани прикази вукова у хералдици имају тенденцију да буду донекле двосмислени по изгледу и могу се збунити са другим хералдичким створењима као што су рисови и лисице.[1]

Грбови са овим мотивима могу се и данас наћи код породица: Виделоу, де Лоу, Лупус, Волферстон, Волселеи, Ловетт, Лов, Ловел, Луптон и наравно Волве (дословно: Вук).

Њемачка хералдика

[уреди | уреди извор]

Вукови су такође чести и у њемачкој хералдици. Град Пасау у Баварској за грб има мотив црвеног вука који (бијесни) стоји у раскораку на бијелом штиту. У Саксонији, црни вук који бијесни на жутом штиту налази се на грбу породице вон Волферсдорф. Зелени вук који хвата мртвог лабуда у чељустима на жутом штиту приказан је на грбу и амблему грофова вон Бранденштејн-Цепелин.

Шпанска хералдика

[уреди | уреди извор]

Вукови се врло често појављују у шпанској хералдици, гдје су често представљени вукови који носе тијела јагњади у устима или преко леђа. Када су у таквој пози, вукови се називају разбојницима.[1]

Италијанска хералдика

[уреди | уреди извор]

У италијанској хералдици, вук се недвосмислено приписаје причи о Ромулу и Рему и приказују Капитолску вучицу. Миланска значка без датума која се наводно налази у Библиотеци Тривулзијана у Милану приказује јагње које лежи на леђима, а над њим стоји вук.

Француска хералдика

[уреди | уреди извор]

У француској хералдици, краљевски ловац на вукове имао је за службену ознаку двије вучје главе окренуте фронтално.

Туркијска хералдика

[уреди | уреди извор]

Многи туркијски народи имају митологију која каже да њихов народ потиче од вука. Чак и неки народи блиски Туркијцима имају слична предања или митологију. Сепаратистички покрети у Чеченији носио је симболе вука. Исламисти су га касније уклонили, а владајући режим под покровитељством Русије га је потпуно забранио.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Arthur Fox-Davies, A Complete Guide to Heraldry, T.C. and E.C. Jack, London, 1909, 196-197, https://archive.org/details/completeguidetoh00foxduoft.

Литература

[уреди | уреди извор]